Kristina: Dok sam istraživala i pokušavala da otkrijem stvari o vama, stalno sam nalazila na isti opis - kako vaša muzika ne pripada jednom žanru, već je kombinacija sint-popa, neo-soula i post-panka. Raznovrsnost ima smisla jer Neon Fir čini pet članova, stoga sam htela da pitam koliko vam je bilo teško da se usaglasite oko centralnog pravca u vašoj muzici i da li se ikada svađate tokom proba (hahah)?

Eeva: Mislim da nikada svesno nismo donosili odluke o tome kako ćemo zvučati. Kad god neko ima ideju za pesmu, ostali samo intuitivno prate. Ponekad imamo nesuglasice, ali smatram da je zaista dragoceno praviti muziku sa ljudima otvorenog uma. Svi slušamo drugačiju muziku i volimo da provučemo te uticaje kroz sopstvene pesme.

Paul: Ne svađamo se zato što svi imamo crne pojaseve, hahaha. Ali da, nikada nismo imali neke ozbiljne prepirke. Mislim da nas sam proces upuštanja u nepoznato i neotkriveno ispunjava.

Kristina: Nigde nisam mogla da pronađem informaciju o tome kako ste se upoznali; da li svi dolazite iz istog mesta? Jeste li prijatelji ili ste se slučajno spojili?

Eeva: Pol, Karel i ja smo bili na muzičkoj akademiji zajedno. Zapravo, kad smo počeli da sviramo 2019, bubnjeve je svirao Harald, koji je bio na istoj godini kao i mi, i čija je ideja bila da osnujemo bend. Isprva je trebalo da pevam i sviram klavijaturu, ali nikako nisam mogla da izađem na kraj sa nekim pesmama koje je Harald donosio na probe i onda sam očajnički tražila pomoć od Mine (sadašnje klavijaturistkinje) koju sam znala iz hora. Nakon objavljivanja debi albuma smo se rastali sa Haraldom i počeli smo da tražimo neku dobru dušu koja bi razumela ono što pokušavamo da stvorimo. Tako nam se pridružio Markus, zahvaljujući Polu. <3 

Paul: Kasnije smo shvatili da je Markus prijatelj Mininog prijatelja. To možda jeste slučajno poznanstvo, ali svaki deo puzle je važan.

Miina: To je klasična estonijska stvar, svako svakoga poznaje i možda ispadne i da smo svi u srodstvu.

Kristina: Naišla sam na još jedan Evin džez projekat, SEPT, i ovih dana sam slušala EP iz 2024. godine - Good Luck! koji mi je nekako bio sjajan za početak ove prave jeseni. Eva, da li si ti suptilno obojila Neon Fir elementima džeza? Takođe, šta svako od vas privatno voli da sluša?

Eeva: Svi smo studirali džez muziku na fakultetu i najviše smo voleli da kaverujemo Hiatus Kaiyote, tako da mislim da je džez uticao na sve nas. Lično volim alternativnu pop muziku u kojoj se bit prelama i zvuči mračno ili fanki; jako mi je uzbudljivo kad čujem nešto neočekivano. U poslednje vreme sam opsednuta pesmom My Love od Metronomy i Nourished by Time.

Kaarel: Između ostalog, jako volim muziku od naših prijatelja iz Estonija. Nedavno su The Nonconceptual Art Club i Vesi Päästab objavili nove albume u kojima baš uživam.

Miina: Ja volim da slušam različite stvari dokle god su kvalitetne. Kad god vidim da neko uživa dok svira i strastven je oko svoje muzike, nije mi ni toliko važno šta svira, svakako uživam i poštujem. Svakodnevno sviram harmoniku u pank bendu i sarađujem sa Folk muzičkim centrom u Estoniji, tako da i sama uživam u različitim muzičkim stilovima i instrumentima.

Kristina: Baš ste mi zadali domaći zadatak, a moram priznati da i ja opsesivno slušam Nourished by Time, doduše novi album Passionate Ones. Da li biste rekli da u Estoniji postoji sigurna i podržavajuća sredina za bendove koji tek počinju ili se razvijaju? Osvojili ste Uno Naissoo Composition Competition nagradu 2021. godine koja se fokusira na autorsko pisanje. Da li vam ta nagrada puno znači?

Eeva: Estonija je jako mala, tako da alternativna scena koju ovde imamo uopšte nije toliko velika koliko bi trebalo da bude da bismo videli da se bendovi razvijaju i postižu ono što žele. Istovremeno je jako posebna. Preporučila bih dolazak u Talin i obilaženje lokalnih mesta kao što su Paavli Kultuurivabriki ili Philly Joe’s Jazz Club, Tamo stalno sviraju neki super lokalni bendovi! Svi se uvek pitamo „zašto niko ne zna za ovo” ili „kako još uvek nisu poznati!”.

Kaarel: Scena u Estoniji jeste mala, ali to definitivno nosi i neke pozitivne stvari. Čak i alternativnija i raznovrsnija muzika poput naše dobija pažnju i emituje se na raznim kanalima i frenkvencijama. 

Paul: Što se nagrade tiče, pomogla nam je dosta u smislu pokrivanja troškova za snimanje debi albuma, ali nam je pružila i podstrek da nastavimo dalje.

Kristina: Da li ste u tom trenutku osetili da je vaša muzika prepoznata na neki način? Pošto je nagrada usmerena na autorsko pisanje, kojim tekstopiscima se divite? 

Miina: Tada smo bili više iznenađeni nego što smo se osetili otkriveno ili priznato. Puno bendova je bilo prijavljeno i na ovakvim takmičenjima svako ima šansu da pobedi. Smatramo da je dosta bendova vredno ove nagrade.

Paul: Tekstovi Kevina Parkera (Tame Impala) su mi baš adiktivni. 

Eeva: Trenutne opsesije su mi Janis Joplin i Fred Again.

Kristina: Debi album Neon Fir ste objavili 2021. godine, nakon čega je usledio EP Buffering, objavljen 2023. Ove godine ste objavili singl koji potencijalno nagoveštava novi album ili EP. Sun je jedna od onih pesama koje bih volela da cujem u velikom, open air prostoru, u kojem se zvuk širi bez ikakvih prepreka. Vaš novi singl je mirna, uzbudljiva i koherentna celina. Da li je možda ovo atmosfera koju možemo da očekujemo od vašeg novog dugosvirajućeg izdanja? 

Paul: Ne bih znao šta ćemo sledeće raditi, verovatno šta god nam se bude dopadalo u datom trenutku. 

Kristina: Često se pitam da li bendovi koji nisu žanrovski usmereni osećaju neku dozu straha da se opredele ili im se samo dopada da neki deo svoje karijere provedu u eksperimentisanju. Da li posle ovih nekoliko godina osećate potrebu da budete usmereniji? (Mada, po mom mišljenju ste svakako u tome uspeli na EP-u Buffering)

Paul: Hvala ti, mislim da jesmo pokušali da nađemo zajednički jezik na tom EP-u, ali i da pustimo svakoga da bude autentičan. Ideje za prvi album su bile negde polu dovršene kad smo ih uvežbavali i snimali, tako da se verovatno oseća neka razlika u odnosu na taj period.

Eeva: Dosadno mi je kada se muzičari non stop ponavljaju i mislim da Neon Fir nikad neće imati taj problem. Različiti smo ljudi, menjamo se i uvek imamo nešto novo da kažemo i isprobamo.

Miina: Slažem se, još uvek imamo puno različitih ideja i neslaganja koje moramo da kanališemo i integrišemo u muziku.

Kristina: Skoro sam pročitala da su neki muzičari napustili svoje bendove kako bi se posvetili istraživanju zvukova iz prirode - snimali su životinje, podvodni život, zvukove sa ulice i slično. Da li neko od vas ima takve aspiracije? Da li biste ikada želeli da istražite zvuk u tako nekontrolisanim uslovima i koje spoljašnje zvukove volite/primećujete na dnevnom nivou?

Eeva: Ovo je baš zanimljivo pitanje. Zapravo baš volim snimanje na terenu i to je nešto što nismo još uvek isprobali u bendu, ali mislim da bi bilo osvežavajuće i produkcijski bi pomoglo da se pesma zabeleži na poseban način. Liis Ring ima album Vaikelu, koji je pun života i nekako ti omogućava da osetiš različite prostore dok ga slušaš. 

Markus: Umiruje me zvuk kiše i talasa.

Miina: Volim kad osetim tišinu u gradu. U Estoniji ne moraš da ideš daleko da bi ostao sam i bez ikakvog zvuka, ali nisam razmišljala o tome da zvuk iz prirode integrišem u našu muziku.

Kristina: Na koji način vas vreme napolju inspiriše i u kojoj meri utiče na to kada ćete ići u studio i snimati/smišljati nove pesme? Koje albume bismo mogli da nađemo u vašim jesen-zima plejlistama?

Eeva: Mislim da me vreme definitivno dosta inspriiše. Uživam u hladnom i sumornom vremenu zato što ne osećam nikakav fomo zbog ostajanja kod kuće da bih pisala. Jesen me uvek navede da slušam stare Arctic Monkeys albume i ne mogu da izbacim Sweater Weather - The Neighbourhood hit iz glave.  

Miina: Ja imam Michael Buble božićne pesme na ploči koju neprestano vrtim tokom zime i izluđujem ljude oko sebe. 

Paul: Zvuk, harmonija, gruv su nerazdvojni pojmovi koje čuvam u podsvesti. Vreme napolju može biti hladno, sumorno ili strašno vruće, a mi svakako moramo da radimo i istražujemo. Za neke mračnije periode tokom jeseni i zime bih preporučio El Bueno Y El Malo od Hermanos Gutierrez-a.

Kristina: Ove nedelje nastupate na Changeover festivalu u Beogradu, dva puta! Svirali ste i na festivalima kao što su: Tallin Music Week, Jazzkaar i Trad Fest. Kako gledate na prilike koje festivali nude? Da li osećate da pripadate na velikoj bini ili biste radije svirali u malom džez lokalu, punom dima?

Eeva: Volela bih da imamo više prilika za open air festivale, zato što u Estoniji lepo vreme traje jedno 3-4 meseca. Baš volim osećaj koji imam dok gledam lajv nastupe sa Red Rocks ili Glastonbury festivala.

Miina: Više volim velike bine jer sve automatski postane bolje. Imaš mesta za instrumente, možeš lepo da vidiš ostatak benda, imaš i prostora da đuskaš i da se pokloniš :D Mada takođe volim da slušam bendove u malim, mračnim i zagušljivim prostorijama u kojima se osećam kao da sam deo benda. 

----

Neon Fir su Eeva Trei (vokali), Miina Adermann (klavijatura, prateći vokali), Kaarel Raud (gitara), Paul-Gunnar Loorand (bas gitara) i Marcus Kohv (bubanj). Na Changeover festivalu nastupaju dva dana, 9. i 10. oktobra, u Zappa Bazi i Karmakomi.