U pitanju je serija koja je našla način da dopre do svačijeg srca. Beograđane koji vole Beograd je raznežila i naterala da se prisete svih piva popijenih u kadrovima sličnim onima iz serije. Beograđani koji mrze Beograd su ga zamrzeli malo manje. Gledaoci iz drugih gradova su se uverili da nemamo svi taj nadobudni akcenat i da pored Cetinjske i Skadarlije, Beograd ima da pruži mnogo nežnosti. U slučaju da je niste gledali, Jutro će promeniti sve, serija Gorana Stankovića i Vladimira Tagića iz 2018. godine, predstavlja priču o grupi mladih ljudi koji preživljavaju svoje tridesete u našoj miloj prestonici i pokušavaju da u istoj pronađu sebe i svoj životni put. Pored raznolikosti tema, muzika i sam odabir snimajućih lokacija je nešto što je ovu seriju učinilo vrlo pristupačnom – svi smo na kraju dana plakali uz Repetitor nakon gorkog raskida i obišli probu ortakovog benda u Bigzu.

Većina ljudi bi se složilo da serija ima skroz solidan kraj i da bi nova sezona urušila taj neki neodređen gorko-sladak ukus koji nam je ostao u ustima nakon poslednje epizode. Međutim, nakon prvog gledanja, taj ukus mi je postao okvir posmatranja za mesta/ljude/situacije – da li je nešto vrlo Jutro će promeniti sve ili ne? Da citiram svoju najdražu kolumnistkinju Keri Bredšo, I couldn’t help but wonder, gde bi blejali Anđela, Saša, Ljuba i Filip da ih vremeplov nanese u ovaj hladni februar 2025. godine u Beogradu?

• Kulturni centar LAB

Znamo da vole Novi Sad i da su veliki uživaoci Exit festivala (što ne mogu da garantujem da bi bili i u drugoj sezoni), pa mi je neki logičan sled zbivanja da bi ih jednodnevni izlet u 021 neminovno odveo do Laba. Lab je, između ostalog, poznat i po Jutro žurkama, koje su inspirisane muzikom, a i generalnom energijom ove serije, tako da pretpostavljam da bi se tamo odlično snašli i popili 10 rakija u hitove Goribora. Ovim putem shameless promo i shoutout za naš najdraži Lu koji je svirao na prethodnom Jutru.

• KC Živa

Česte su scene u kojima neki od likova ima epifaniju na sred kluba. Sve kockice se poklope, preko lica im preleću luda svetla i sve odjednom dobija neki novi smisao. Moje šesto čulo mi govori da bi u drugoj sezoni čuli mnogo više elektronike – i to šarenolike – imajući u vidu ubrzano rasprostranjivanje beogradske elektronske scene. S tim u vidu, mislim da bih gorepomenutu scenu smestila u svima omiljenu i relativno novu Živu. Vidim Sašu kako drži Zaječarsko, puši jednu za drugom u najzagušljivijoj sobi u regionu, u pozadini vrti Praktikal i neizbežan kraj, povratak kući preko Brankovog mosta. Možda tad zove Filipa da ga podseti da ga voli.

• Paradajz

Ova serija nije stigla da isprati ekspanziju ruskih lokala u Beogradu. Širok dijapazon delatnosti i cena, maksimalno kičast ili minimalistički beo entreijer i trojezički pristup ugostiteljstvu. Glavne likove nismo viđali na glamuroznim večerama i ne deluju kao da vole takav đir, tako da ih zamišljam na međi svima omiljenog povrća, Paradajza i Krastavca. Ja sam optimista i mislim da se Anđela posle post-doc-a vraća u Beograd i dobija ranije obećano radno mesto i da je opet neko od studenata voda po lokalima za mlade, ali ja sam ipak nepopravljivi optmista.

• Sprat

Kao što znamo, pred kraj serije Saša i Ljuba otvaraju zajednički restoran koji se začudo nalazi baš u Zelenom Kačketu dragom Spratu. Kao što Marko Radojković voli da kaže, Sprat nije ni bar, ni klub, već ona neka treća stvar. U seriji je krenuo kao restoran, a imajući u vidu ko su vlasnici, definitivno se priča razradila u serijale muzike, plesa, gorenja i gašenja.

• Filozofski fakultet Univerziteta u Beogradu

Već sam rekla da sam nepopravljivi optimista i da u mom malom svetu Anđela radi kao docent na Filozofskom fakultetu. Kako sam student i shodno trenutnoj situaciji obilazim zgrade drugih fakulteta, pogotovo onih na Studentskom trgu, neretko završim na Filozofskom. Kad šetam po hodnicima na drugom spratu, ne mogu da ne zamislim da u pozadini idi Mimi Mercedez. Pored toga što sam sigurna da bi Anđela pripremila razna interesantna blokadna predavanja, znam da bi Ljuba u donacije donosio svoj famozni babaganuš.

• Studentski kulturni centar

Filozofski bi mogli samo da nadgledaju, a u SKC bi već mogli da uđu, što bi se reklo, na garanciju. Kako je u razradi vrlo šarenolik muzički program, mislim da bi bilo ponešto za svakoga. Po Velikoj sali često šušte proto tip i Batleri, a što bi rekli mladi – RIP Jutro će promeniti sve characters, you would’ve loved Hali Gali kompilacija. Plus, bonus za Sašu, ima pušiona.

• Niš (1. mart)

Da generalizujem, mislim da bismo ovu simpatičnu četvorku videli na ulici na svakom skupu. U 11:52 u Beogradu i u lejzi begu u Limanskom parku. U tom maniru, sigurna sam da bismo ih videli i kod Nišlija, jer iako pumpa za 300 dinara, Ljuba i dalje pumpa.

Svaki moj tekst ima prizvuk nekog ljubavnog pisma, pa da bih ispoštovala tradiciju, imaće i ovaj. Ovo je lektira za odrastanje i odličan je uvod u značaj samospoznaje. Možda ja nosim naočare obojenih stakala, ali mislim da nisam sama kad kažem da je Jutro zauvek obojilo Beograd u mekane nijanse narandžaste. Hvala Pavlu što me je naterao da pogledam i hvala Beogradu što nije uvek tako grozan.

Jutro će pormeniti sve i puuuuuumpaj!