Hex Girlfriend je rave-rock projekat Džejmsa Nota i Noe Jorka. Nakon par nastupa u Beogradu koji su ostali zapamćeni kao antologijski, momci se u organizaciji Connected Agencije ponovo vraćaju u Karmakomu 28. novembra sa bistrijom glavom, novim aspektima scenskog prisustva i istom onom zaraznom energijom po kojoj su najpoznatiji. Ukoliko još niste, karte možete da ulovite oflajn u Škartu i baru Fomina, ili onlajn na sajtu Tickets.rs

Prvim nastupom na „Addictive Indulgence" turneji kreću sa promocijom istoimenog EP-a, koji je najavljen spotom za singl „As Long As You're Moving". O novom izdanju, a i o svemu osim toga, popričali smo sa Džejmsom i Noom.

Click here to read in English.

Ivana (I): Za početak, kako ste? Sigurna sam da je teško organizovati dane tokom turneje, pa kako to do sada uspevate?

Džejms (J): Upravo smo završili EP na kojem smo radili, a turneja dolazi prilično brzo nakon toga. Imamo malo iznenađenje za ovu turneju. Mislim, svako ko nas je ranije video i, nadamo se, ko nas vidi i ovog puta, imaće prijatno iznenađenje. Međutim, to je značilo da je turneju bilo veoma teško pripremiti. 

Noa (N): Više proba zbog nekih iznenađenja.

J: Bilo je intenzivno, ali smo veoma uzbuđeni.

I: Imate li nešto što možete da nam odate o iznenađenju? Neku zabavnu reč koju ljudi mogu da razmatraju u svojim glavama?

J: Ne otkrivajući previše, prilično je teško.

N: Ono što je sigurno je da će ovaj nastup biti drugačiji od prethodnog.

J: Računamo na to jer će biti intenzivnije.

I: Vaš prvi „međunarodni" nastup bio je na festivalu MENT, sada se vraćate u Srbiju, a zatim idete u Bugarsku. Kakav je vaš utisak o balkanskim publikama u poređenju sa onima kod kuće i u ostatku Evrope?

N: Ludilo. Zaista je zabavno. Svi izgledaju kao da su spremni za zabavu, što je dobro. Nije da ih nema i na drugim mestima, ali mislim da postoji jedna veoma specifična energija u kojoj zaista uživam.

J: Mislim da smo se uvek osećali veoma dobrodošli, i svi izgledaju kao da žele da se dobro provedu sa nama, što je bilo sjajno. Uvek sam veoma uzbuđen da sviram koncert kada vidim da je negde kao Srbija ili Slovenija. Mislim da su naši najbolji nastupi bili na ovim mestima. Svi su veoma otvoreni da daju ljudima šansu da sviraju ono što žele i vide da li im se to sviđa. Imali smo iskustva u Londonu gde ljudi nisu tako otvoreni da čuju različite stvari.

I: Spominjući neke od drugih nastupa na turneji, za nekoliko nedelja svirate sa našim dragim Inturistom u Berlinu. Kako ste se upoznali sa njim i kako su se sve vaše zanimljive ličnosti uskladile?

J: Sreli smo ga u Srbiji kada smo svirali na istom mestu, u Karmakomi, na festivalu Changeover. Posle toga je svirao sa bendom Glintshake, koji mi se sviđa, tako da je veoma lepo svirati pored njih. Fino smo se družili, jako je opušten. Tako dobro svira gitaru.

N: On je tako spektakularan muzičar, gitarista iz drugog sveta. Stvarno, samo ludo.

I: Kroz oblikovanje projekta u ono što je danas, kako je vizuelni element postao jedan od glavnih zaključaka za fanove? Kako izgleda kreativni proces stvaranja jednog nastupa?

N: Mislim da je ono što ga je učinilo takvim kakvim jeste je bio pokušaj da se pronađu načini da se zaobiđu ograničenja toga što je nas samo dvoje. Zato što ako sve svedemo samo na nas dvoje, kako ćemo stvoriti nešto zanimljivo za ljude, s obzirom na to da nismo „ceo” bend. Uvek je postojao element teatralnosti, a mnogo toga vas navodi da želite da popunite prostor što je više moguće. Usvajate element ličnosti i pokušavate da dobijete dodatni sloj samopouzdanja jer morate da učinite to ubedljivim i da se dodatno trudite sa manje ljudi. Takođe, uz ovu vrstu muzike, zaista se naelektrišemo dok je slušamo. Moramo da se hranimo iz toga što više možemo. Uglavnom, to je samo uzbuđenje koje osećamo dok pravimo stvari. Mislim da to pokušavamo da prenesemo na ono što radimo uživo.

I: Pomenuli ste da radite sa drugim ljudima. Koja je razlika između samostalnog rada na projektima u DIY stilu i poveravanja svog materijala nekome, kao kada ste pravili svoj prvi EP sa Rosom Ortonom?

J: Mislim da muziku pravimo uglavnom samo radi zabave, što je odlično. Ali to znači da se ponekad stvari zaista ne završavaju, jer je jednostavno zabavno praviti lude zvukove i onda preći na sledeću stvar. Otkrili smo da je rad sa drugim ljudima dobar način da se fokusiramo na neki konkretan projekat i da ga tako završimo. Uvek je stresno kada dovedete nekog drugog, bez obzira da li je to producent, neki instrumentalista ili bilo ko drugi. Budući da smo dvočlani sastav, odlično sarađujemo, tako da je uključivanje nekoga u našu veoma blisku dinamiku teška stvar. Ros je imao zaista zanimljive ideje i veoma lep studijski prostor. Zanimljivo je kada vas neko uvede u svoj tok rada. Tako je sa svima sa kojima sarađujemo.

N: Želimo da rekreiramo isto osećanje koje imamo kada smo samo nas dvoje tu, jer ako to izgubiš, ne funkcioniše tako dobro. Važno je pokušati ostati uzbuđen, bez obzira kako to radiš. Lako nam je da to uradimo kad smo sami, ali isto tako, to imamo i sa drugim ljudima. Bilo je zabavno raditi ovaj EP sa Džejmsom kao producentom, jer je on mala zver. On zna šta se dešava. Ponekad, ako pokušavaš da objasniš ideju nekome ko nije upućen u tvoj način rada, teško je, dok nama dvojici to prirodno ima smisla.

I: Pošto vas dvoje živite zajedno, u kojoj prostoriji u vašoj kući najviše koristite Ableton?

J: U kupatilu (smeh). Malo je nasumično jer mnogo stvari radimo na mom laptopu. Malo se krećemo. Ne volim da ostajem u jednoj sobi. Mnogo muzike smo napravili u mojoj spavaćoj sobi u različitim kućama i studentskim domovima u kojima smo živeli, a koji su uvek veoma mali.

N: Imamo jednu sobu sa zvučnicima u trenutnom stanu. Često smišlIš stvari na svom laptopu, posebno za ritmove bubnjeva. Veoma si dobar u pravljenju stvari gde god da si, a onda se ponovo sastanemo tamo gde su zvučnici.

J: Uzbuđenje posedovanja laptopa sa Abletonom je u tome što ga samo uključite i idete gde god, što je odlično.

I: Hvala Bogu za laptop muziku.

J: Laptop rok je najraniji termin kojim su nas opisali.

I: Jako mi se dopao spot za pesmu "As Long As You're Moving". Da li ste došli na snimanje sa vizuelnim referencama i koje su one bile?

N: Inspiracija za to je došla iz jedne čudne epizode Mapet šoua, a za gumenu masku smo samo pomislili da bi izgledala kul.

J: Pokušavali smo da eksperimentišemo sa celim kvadratnim formatom i načinom na koji je spot sniman.  Inspirisali smo se starijim umetničkim filmovima.

N: Kvadratni format je bio malo i zbog filma Longlegs, zar ne?

J: Da, gledali smo film Longlegs sa Nikolasom Kejdžom.  Oduševili smo se. Nekako se sve složilo u poslednji čas.  Nismo bili sigurni da ćemo zaista imati video.

N: Trebalo je da bude više na foru vizuelizatora nego pun spota, pa je bilo dobro što je na kraju ispalo ovako kako jeste.

I: Pomenuli ste plesače. Da li su morali da odrade audiciju ili ste samo okupili ljude koje ste znali?

J: Mislim da smo na kraju negde postavili oglas. Smešno je jer poznajem nekoliko plesača, ali nažalost, nijedan od njih nije bio slobodan. Našli smo neke ljude na internetu, i bili su odlični.  Mora da je bilo prilično čudno.

I: Koliko su im maske bile neudobne?

N: Njihove maske su bile u redu. Rekli su da je odelo, a zatim i drvena maska prilično intenzivna kombinacija.  Međutim, gumena maska na meni bila je užasna.  Bilo je zaista teška i pritiskala mi je glavu.  

I: Što se tiče samog singla, da li biste rekli da je to dobra najava za to kako će zvučati ostatak EP-a? Kako se zvučno uklapa u ovaj novi projekat?

J: Iskreno, verovatno najpop muzika koju smo ikada napravili. Prilično drugačije od ostatka EP-a, ali nekako i pristaje. Ovaj EP je malo čudan; možda je malo više elektronski. Ima dobru kombinaciju stvari, ali mislim da sve to prilično dobro funkcioniše zajedno. Kako bi ti objasnio EP?

N: Ima nekih rifova na pesmama, ali ima i onih koji nisu zasnovane na rifovima. Poslednji EP nije imao bas rifove, ali ih je onda drugi singl vratio rif. Negde ih ima manje, negde ih ima više (smeh).

J: Više elektronski nego No Golf Cart Park. Taj projekat je više ličio na rok EP. Za ovaj se vraćamo elektronskoj muzici, a već pišemo stvari i za sledeći album. Singl je verovatno prilično udaljen od ostatka EP-a, ali se ipak uklapa.

I: Imali ste pesmu od £3,99 Wine koja je bila dostupna na vašem Bandcamp-u, ali nisam mogala da je nađem.

J: Verovatno smo je uklonili. Bila je predobra za ovaj svet (smeh). Da, sviramo ovu i druge starije neobjavljene pesme u setu, a ljudi pitaju za njih, što je prilično kul jer su stare i prva stvar koju smo ikada napravili. Ako dovoljno ljudi nastavi da pita, možda ćemo ih vratiti na malo bolji način.

I: Ako ovaj video dobije 50 miliona lajkova.

N: Ako bismo dobili 50 miliona lajkova, mislim da bih dobio srčani udar.

I: Ovo pitanje će zvučati kao da ga je napisao naduvani Coachella novinar 2014. Godine, na foru „Koje biste povrće bili”? U sklopu remix EP-a za „Trash TV", postoje dve nove verzije pesme.  Dajte nam situaciju u kojoj bismo slušali svaki od remiksa.  Na primer, Art School Girlfriend remix treba da se pusti dok vam muškarac pokazuje svoju kolekciju ploča i nosi prljavu kapu.

J: Mislim da bih za Pump remix mogao da zamislim da nosim dugi kožni kaput i da izbegavam neke metke u slow motion-u. Super je, kao Future-Core. Je li to stvar? Future-Core. Recimo da je to stvar. Veoma su različiti remiksi. Art School Girlfriend remix je veoma eteričan.

N: Mogao bih da odem u beach bar uz tu pesmu, da ležim na ležaljci i da se sunčam.

J: Malo je i kao Rainbow Road na Mario Kartu ili je generalno nalik video igrama iz 90-ih. Nešto iz ere Nintenda 64.

I: Ako bih vam sada otvorila Spotifaj, šta bih našla na vrhu početne stranice?

J: Mi zapravo koristimo Apple Music (smeh).

N: Thee Oh Sees. John Dwyer. Volim ga, mislim da je neverovatan.

J:  Imam ovaj užasan problem da radim u kafiću, pa svaki put kada otvorim Apple Music, pun je Khruangbina i takvog tipa muzike. Stvarno uživam u novom singlu od ZEP-a. Ima pesmu, NOBODY, koja mi se baš sviđa, a on je nekog koga sam zapravo pronašao na Instagramu. Osim toga, novi Ninajirachi album je zaista kul.  Bože, moja muzika je pravi haos.

N: Takođe sam slušao Fuzz, nikad nisam shvatio koliko je Taj Segal dobar bubnjar. Neverovatan je. Vrlo je stoner doom energija.

J: Teško pitanje jer se moje stalno menja. Naći ću pesmu koja mi se sviđa i slušati je revnosno oko nedelju dana, a onda je više nikada neću slušati.

I: Obećala sam sebi da ću morati da postavim neka pitanja vezana za Death Grips. Koji njihov album biste voleli da ste napisali?

N: Pa, mislim da ništa od toga ne bih mogao da napišem, ali mislim da je jedan koji mi se sviđa, moj omiljeni album, The Powers that B, iz milion razloga. Tekstovi na njemu su neki od mojih omiljenih tekstova ikada.  Sviđaju mi se svi semplovi Bjork; prisutni su u prvoj polovini. Volim način na koji se sve to slaže. Ili možda Government Plates. Mislim da je taj malo potcenjen. Jednostavno ih volim.

I: Malo fangirl-uješ, što podržavam. Uz to, da li je proces stvaranja ove nove muzike doveo do pronalaska nekih novih inspirativnih umetnika?

J: Oboje smo već neko vreme fanovi benda Underworld, a takođe smo ih nedavno slušali uživo na Greenman festivalu, što je bilo odlično. Na EP-u postoji numera koja ima energiju sličnu njihovoj.

N: Ja bih rekao Viagra Boys. Uglavnom zbog te jedne pesme, Ain't No Thief. To je samo tako brutalna pesma, ali ima pop elemente. Obožavam način na koji zvuči. Stvarno je bujno, i ima malo disko stvari, ali zvuči brutalno. Svi zvuci u njoj su zaista teški i haotični, i to mi se mnogo sviđa.

J: Kada radimo stvari u Ableton-u, moram da krenem od nule. Ako se previše fokusiram na uticaje, samo postajem hiperkritičan prema svemu što radim i jednostavno ne pravim nikakvu muziku.

N: To me podseća na rif u pesmi As Long As You're Moving. To se verovatno dogodilo zato što sam dan ranije slušao Viagra Boys. Ušao sam u disko raspoloženje.

J: Dugo sam očajnički želeo da uradimo pravu elektronsku numeru, jer stvarno volim di-džejing i slušam mnogo tehno muzike, pa mislim da je Trash TV verovatno najbliže što sam ikada bio tim uticajima.

I: Volimo da pričamo o izdavačima sa drugim umetnicima. Kako biste opisali svoje iskustvo u okviru izdavačke kuće sa kojom ste trenutno? Koji su još bendovi na rosteru? Da li ikada sarađujete sa njima u bilo kom smislu?

J: Dugo smo sami obIvljivali na sopstvenoj izdavačkoj kući, pa je bilo lepo što nismo morali da brinemo o metapodacima i svim ovim užasnim, dosadnim delovima objavljivanja muzike. Takođe je bilo čudno. Pričali smo o ovom EP-u, napravili smo ga, i sada izlazi, i to je to.

N: Osećamo se kao da smo manje uključeni, ali nam to takođe omogućava da pravimo stvari i istražujemo kreativne pravce koje ne bismo nužno istraživali. Mogućnost snimanja dva odvojena videa je mnogo zabavna. Takođe, svi u Soil to the Sun su jako fini.

J: Lepo je dobiti podršku za stvari koje radimo umesto da sami moramo da smišljamo kako da ih uradimo.

N: Veoma smo im zahvalni što su želeli da to urade.

J: Čekaj, čitam sa ruke. Volimo Soil to the Sun (smeh).

N: Nismo proveli mnogo vremena sa drugim bendovima na etiketi. Čujemo se na Instagramu. Izgledaju kul.  Sviđa mi se njihova muzika. Lepo bi bilo da se sretnemo sa njima.

J: Clifords, pošaljite nam poruku.

I: Šta ste videli u Beogradu poslednji put kada ste bili ovde, i šta ste uzbuđeni da vidite ovog puta?

N: Videli smo neke dinosauruse u parku i želeli bismo da ih ponovo vidimo. Radujemo se što ćemo ponovo videti Karmakomu. Bilo je jako kul kada smo tamo svirali za Changeover. O, kafe June. Veoma elegantno i lepo. Imali su odličan omlet. Volim omlet. Supertramp je takođe bio dobar, dali su nam majice kada smo otišli tamo.

J: Nismo uspeli da vidimo onoliko koliko smo želeli; samo smo išli tamo gde su nas ljudi vodili. Ovog puta, uzbuđeni smo da vidimo više, i uzbuđeni smo zbog koncerta.